Данас је, у 78 години живота, у Београду преминуо писац Милован Витезовић.
Милован Витезовић је рођен у Витезовићима код Косјерића, 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности на одсеку за драматургију.Писао је песме, есеје, романе, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања. Његов рад је заступљен у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику.
Милован Витезовић је био дугогодишњи уредник играног програма ТВ Београд и главни уредник уметничког програма РТС, професор филмског и телевизијског сценарија на катедри Драматургије Академије уметности. За телевизију је писао сценарија за драме "Шешир професора Косте Вујића", и "Снохватице" 1. и 2. део и за игране телевизијске серије "Димитрије Туцовић", "Приповедање Радоја Домановића" и "Вук Караџић". Са Здравком Шотром радио је сценарија по својим романима "Лајање на звезде".
Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велике Базјашке повеље у Букурешту 2005. године, Кочићева награда (2005. год.) ־ Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).
Међу наградама је и Повеља "Песничких ватри златиборских" које му је општина Чајетина доделила за остварење "Вук Караџић". Писац због болести није могао да присуствује свечаности, али се публици обратио видео поруком:
"Био вих посебно срећан да присуствујем вечерас овом догађају. Прилике су такве да не могу присуствовати и преостаје ми да Вам захвалим. Ја сам 1963. одавде отишао у Београд. Како сам тамо стигао, отишао сам и у српску књижевност са једном поемом "Витез луталица"... Ужички крај је завичај песника. Не бих баш себе убрајао у ред песника, али писао сам нешто. Оно што је најзначајније и што волим у овом крају то су песме Славка Вукосављевића, Љубомира Симовића, Милосава Тешића, Радомира Андрића, Милице Здравковић, Владана Митровића, Миодрага Странисављевића и понајвише Љубивоја Ршумовића."
Милован Витезовић је био и председник Удружења писаца Србије.
