Данас је у великој сали општине Чајетина, у оквиру пројекта „Рурал нет“ који финансира Швајцарска влада , одржана презентација државних и општинских субвенција. Великом броју заинтересованих пољопривредника испред „Рурал нета“ обратио се Милан Петровић, као и представниси Тима за смањење социјалног сиромаштва РС и „Златиборског еко аграра“.
Поред општине Чајетина, у овај пројекат су укључене и општине Бајина Башта, Ариље и Лучани где ће се такође одржати презентације о државним и општинским субвенцијама. Даснас је чајет. Пољопривредницима објашњено шта је за одређене субвенције потребно од документације, шта им је на располагању и шта могу да очекују од надлежног министарства, како да избегну грешке приликом конкурисања за субвенције.
„Поред данашње презентације циљ нам је да унапредимо стање у општинама везано за пољопривреду и рурални развој, самих капацитета локалних самоуправа, али и да утичемо на Министарство пољопривреде. Циљ нам је да наредне године промене неке ствари унапред и у самим правилницима којима се дефинише подршка, како би оне више одговарале пољопривредницима како из наших, тако и других општина“, рекао је Милан Петровић, координатор пројекта „Рурал нет“.
Одређени пропусти и нејасноће постоје у појединим ставкама Уредби о подстицајима у пољопривреди , како каже Петровић,као што су, нпр., ограничења у погледу минималне вредности рачуна као и у ставкама које се не могу сабирати и слично.
„Постоје неке ставке које не могу да се сабирају, нпр. код набавке опреме за пчеларство. Ако купите три кошнице код једног продавца, три код другог, центрифугу код трећег немате право на субвенцију. То је апсурд који је некоме промакао, али надамо се да ће се то поправити за следећу годину“, додаје Петровић.
Оно за шта су пољопривредници из Србије највише заинтересовани јесу субвенције за прикључну механизацију и опрему за наводњавање за шта се у равничарским крајевима субвенционише 40 %, а у брдским 55 %. Присутнима су се обратили и представници Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе РС и Привредног друштва ОЧ „Златиборски еко аграр“.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
