Реализација пројекта "Stitching Adventure in Tuscany" почела је 24. октобра 2024. године у Фиренци . Овај пројекат, подржан од стране УНЕСКО-а кроз иницијативу Културно и креативно наслеђе за Западни Балкан (CC4WBs) уз финансијску подршку Европске уније, има за циљ да подстакне дијалог на Западном Балкану унапређењем културног и креативног сектора, чиме се повећава социо-економски утицај у региону. Подсећања ради, Пројекат "Stitching Adventure in Tuscany" представља наставак изложбе и радионица одржаних у Музеју „Старо село“ Сирогојно у јулу 2022. године.
Кључни актери пројекта су две уметнице: професорка Надиа Албертини из Париза и професорка Весна Тодоровски из Београда. Кроз своје радионице и едукативне туре по музејима Тоскане, оне ће разменити оригиналне мотиве из Србије и Италије у циљу очувања нематеријалне културне баштине, укључујући пренос мотива са одевног предмета на предмете за ентеријер, као и израду ренесансног цветног мотива Ботичелија у техници српског веза.
Надиа Албертини је француско-мексичка дизајнерка веза и текстила са седиштем у Паризу. Радила је за бројне модне куће, као што су Chloé, Chanel, Balmain и Schiaparelli. Тренутно је ангажована на разним пројектима у Паризу, Сингапуру, Фиренци и Мумбају.
Професорка Весна Тодоровски, након успешне двадесетогодишње каријере на Дизајнерској школи у Београду, фокусирала се на успостављање иновативног пословног модела који има за циљ обнову старих вештина са богатом традицијом и оснаживање занатлија у земљама Западног Балкана.
Овај пројекат има за циљ да пренесе традиционалну технику веза из Сирогојна, села у западној Србији познатог по чувеним плетеним и везеним вуненим џемперима. Истиче причу о златним рукама жена које су са љубављу неговале овај бренд. Пројекат обухвата уметничка дела добитника УНЕСКО-ве награде за животно дело, дизајнерке гђа Добриле Смиљанић из Сирогојна, која је такође, проглашена за најбољег дизајнера од стране Италијанског модног удружења (AMMA) 1977. Бренд Сирогојно, основан шездесетих година прошлог века, има значајан историјски, економски и културни значај, оснаживање 2.000 жена у руралним подручјима да своје вештине претворе у комерцијалне производе, извоз до 50.000 артикала - џемпере, мараме, капе, чарапе и рукавице.
“Пројекат слави богату традицију ручног рада на Балкану, која је још увек недовољно откривена и представљена у ЕУ. Кроз иновацију и едукацију пружа прилику за размену знања и искустава између уметника са Балкана и колега из Европске уније, промовишући нашу нематеријалну културну баштину на међународној сцени,” - нагласила је проф. Весна Тодоровски.
Да подсетимо, током 2023. године на Златибору је одржано више сусрета и радионица управо у организацији поменуте професорке Тодоровски. Наиме, у априлу 2023. године на Златибору је одржан трећи по реду Европски дан вуне, који је ове године обележен у Грчкој, а током летње сезоне одржан је низ радионица са вуном у музеју „Старо село“ у Сирогојну, међустаници Голд Гондоле и на главном Краљевом тргу на Златибору. Након завршетка у Фиренци, планиране су радионице у Београду током 2025. године.
