Прошлогодишњи победник Миливоје Танасковић такмичи се и на 17. мачкатској пршутијади

Од 2000. године, када је одржан први Сајам сувомеснатих производа у Мачкату, време одржавања везивало се за зимски школски распуст, како би ову манифестацију посетио што већи број туриста. Ове године, 17. по реду мачкатска пршутијада, биће одржана од 10. до 12. фебруара. 16 произвођача из Мачката, Криве Реке и Качера представиће своје производе, сушене на традиционалан начин. Свечано отварање пршутијаде је у петак, 10. фебруара, са почетком у 11 часова, на школском игралишту у Мачкату.

Овогодишња 17. по реду мачкатска пршутијада окупиће 16 произвођача сувомеснатих производа из Мачката, Криве Реке и Качера. Они ће се, као и сваке године, борити за свој најбољи производ, и то у пет категорија - говеђа пршута, свињска пршута, ужичка сланина, кобасица и стеља. Подсећања ради, апсолутни победник прошлогодишње пршутијаде био је Танасковић Миливоје из Мачката.

Миливоје каже да овај посао није ни мало лак, захтева велики рад и још већа одрицања, доста улагања, али када се на крају подвуче црта, зарада постоји. Највеће признање свакако је освајање награде за најбољу говеђу пршуту.

"Сав квалитет који је прошле године био на пршутијади заслужио је било какву награду. Али, од најбољих је изабрана једна и неко је морао победити. Да не будем сад скроман, али најбоља је била моја говеђа пршута", каже Миливоје Танасковић.

Танасковићи се баве производњом пршуте већ три генерације, односно 80 година, а последњих 30 производња им је у озбиљнијим оквирима. Месо суше искључиво на традиционалан начин.

"Сушење је само на буковом дрвету, а суши  се око двадесетак дана, што зависи од дебљине парчета и од саме структуре меса, односно да ли је свињско или говеђе парче", прича нам Миливоје.

Танасковићи суше углавном говеђи програм – говеђу пршуту и рамстек, али и ужику сланину и печеницу. И на овогодишњој пршутијади за оцену ће се појавити говеђа пршута, свињска пршута и сланина. Миливоје каже да је најбитније да ова манифестација буде посећена  и да остане да живи. О организаторима – општини Чајетина и Еко аграру има само речи хвале, али сматра да и сами произвођачи треба много више да се ангажују око ове приче, која, по његовим речима, не треба да буде актуелна само у време сајма, већ преко целе године.

Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs