Свет данас обележава сто година од почетка Првог светског рата, а век након почетка догађаја који је променио свет, и даље се поставља питање "ко је крив?"
Широм Европе биће одржане бројне манифестације, а у Србији ће Влада заседати у Бановини у ратној престоници Нишу, где је пре 100 година заседала Пашићева влада. На згради нишког универзитета биће откривена спомен-плоча, као подсећање на дан када је из Беча у Ниш стигао телеграм о објави рата.
Телеграм је стигао месец дана након атентата у Сарајеву, у којем су убијени престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга.
Објава рата упућена је Београду у преподневним сатима, обичном телеграфском поштом, а телеграм је садржао три реченице. У првој је стајало да Влада Србије није "на задовољавајући начин одговорила на ноту" из Беча, достављену 23. јула, односно на ултиматум. Потом је следио став да је отуда Аустро-Угарска "принуђена да се ослони на силу оружја".
А трећа, последња реченица гласила је: "Аустроугарска сматра да се од овог тренутка налази у рату са Србијом".
Низ догађаја који су уследили у наредне четири године однели су десетине милиона живота и у доброј мери исцртали Европу у којој сада живимо.
Европски народи имају различите погледе на догађаје који су довели до рата, а многи историчари се слажу да би до рата дошло и да није било атентата у Сарајеву.
Што се кривице тиче, мишљења су такође подељена, па има оних који као главне кривце виде Немачку и Аустроугарску, неки академици сматрају да је Први светски рат изазван због интереса више земаља, а неки и данас кажу да је Србија директни и највећи кривац за Велики рат. Опширније у посебној теми.
О погледима се говорило и у Београду, а историчари светског гласа који су гостовали на међународној конференцији "Први светски рат и ревизија историје", поручили су да кривца не треба тражити и да се рат мора сагледавати у ширем контексту.
Што се Србије тиче, из државног врха су неколико пута поручивали да "неће бити ревизије улоге Србије", а историчари да је неопходно обновити културу сећања.
Ипак, док су широм Европе припремали обележавање стогодишњице, у Србији, иако је наша земља пре сто година била једна од кључних у сукобу, последњих годину дана говорило се углавном само о плановима.
У Аустрији се већ годину дана, бројним манифестацијама, изложбама указује на стоту годишњицу почетка Првог светског рата, који је довео до пада Аустро-угарске монархије. Шеф аустријске дипломатије данас је изјавио да мировни модел нема алтернативу.
