До краја године одржаће се још две седнице СО Чајетина, од којих ће прва бити 1. децембра. На њој ће, између осталог, бити разматран извештај о извршењу буџета Општине у периоду од 1.јануара до 30. септембра текуће године, Предлог решења о образовању Комисије за вођење поступка и доношење решења за враћање земљишта, као и предлози решења о давању сагласности на измене финансијских планова за 2016.године ЈКП'' Водовод Златибор'' , КЈП'' Златибор'', и Привредног друштва за развој пољопривреде ''Златиборски Еко-Аграр''.
Сумирајући резултате рада Скупштине у овој години, председник СО Чајетина Милоје Рајовић каже да је овај сазив показао један ниво културе битан за његово добро функционисање. Лично се, истиче Рајовић, осећа поносним на рад овог парламента и нада се да ће и у наредној години бити овако ефикасан у доношењу одлука. Иначе, на 6. седници главна тачка Дневног реда биће извршење буџета за првих девет месеци.
„После тога долази одмах једна седница Општинског већа где ћемо разматрати буџет за наредну годину и до 15. децембра, као што је и законски рок РС, да буџет за 2017. и усвојимо“, каже Рајовић и додаје: „Ми ћемо се свих ових календарских рокова стриктно држати и наравно, као и сваке године, први - или међу првима у Србији, усвојити буџет за наредну годину.“
У 2017. години наставиће да се залажу за бржи почетак реализације неких од капиталних инвестиција, како би побољшали живот грађана општине, водећи рачуна и о Златибору као туристичком месту 1. категорије. Поред гондоле о којој је већ било доста говора, други значајан пројекат је постројење за пречишћавање отпадних вода.
„Рад на овом постројењу је , на неки начин и почео. Један део средстава је словеначка влада пребацила извођачу, један део и Општина у виду аванса. За почетак ћемо добити нека основна средства од ових извођача за наше ЈКП „Вододвод“ које ће газдовати касније тим постројењем. Радове нећемо моћи у овом зимском периоду почети, они ће остати за март, најкасније за април, и негде је рок годину до годину и по дана да се ово постројење заврши, да би се коначно решило ово питање.“
Оно што кочи реализацију многих пројеката па и овог, јесу нерешени имовинско- правни односи. Што се тиче постројења, то питање је доведено до краја тако да се очекује издавање грађевинске дозволе, како би се на пролеће кренуло са радовима. Рајовић се нада да ће и друге општине у Србији следити пример наше, трудећи се да уреде речне водотокове како би се очувало једно од највећих природних блага – вода.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
