Поводом 8. марта, Међународног дана жена, у библиотеци "Љубиша Р.Ђенић" одржана је радионица са представницима удружења која се баве питањима родне равноправности. Уз подсећање на историјат настанка и почетке обележавања овог датума, на радионици се говорило о положају жена у друштву данас, помацима у борби за права и равноправност, као и о чињеницама, статистици, могућностима женског бивствовања у свету који и даље у већини животних сегмената учешће овог пола ограничава процентима.
https://www.youtube.com/watch?v=9pV-J13GqwMГодинама уназад 8. март, Дан жена, изазива недоумице управо код припадница женског пола: славити га, или не? Оне које куде празник говоре како жена заслужује поштовање и пажњу свакодневно, а не само тог дана, што је чињеница. Друге се, пак, залажу да се очува традиција празновања у којој деца и мајке имају најлепшу улогу. Оно што је можда најважније је чињеница да су се од далеких дана жене бориле да покажу своју вредност стојећи на многим пољима раме уз раме са мушкарцима, утирући пут својим потомкињама. Ово је била и тема данашње радионице коју је водила председница Удружења за родну равноправност жена, Бојана Божанић, што је уједно и део Пројекта у којем однедавно учествује и општина Чајетина.
"Ради се о пројекту који треба да резултира доношењем Локалног акционог плана за родну равноправност потписивањем Повеље о родној равноправности на локалном нивоу (а то је Повеља на нивоу Европе) као и будућем формирању женске одборничке мреже коју су они , као иницијатива, дали и предложили да се у наредном периоду реализује. Ми смо те активности са великим задовољством прихватили, а тренутно радимо и на том пројекту. Жеља је Савета за родну равноправност да подели искуства са женама које ће учествовати у том процесу, али да поразговарамо и о искуствима о тренутном положају жена, о томе колико жене учествују у друштву, колико се прича о равноправности а колико то још увек нисмо достигле", каже Бојана Божанић.
Уз подсећање на историјат настанка и почетке обележавања овог датума, на радионици се говорило о положају жена у друштву данас, помацима у борби за права и равноправност, као и о чињеницама, статистици, могућностима женског бивствовања у свету који и даље у већини животних сегмената учешће овог пола ограничава процентима.
"Свакако да нам је жеља да дамо више информација свим људима, не само женама, шта значи бити равноправан; да је "бити равноправан" свакако више од 40% жена у парламенту, или локалним скупштинама, или на листама. Да је то више него што представљају следеће бројке: да жене обављају 70% послова који се раде на свету, да поседују само 1% власништва и да имају сам 10% свог новца. Ето, која је то диспропорција; није ни то равноправност", предочава Божанићева.
Није наодмет подсетити се да шира дефиниција родне равноправности по Европској повељи гласи: "Родна равноправност претпоставља да у једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице."
Мирјана Ранковић Луковић