Синоћ је у библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ представљена збирка прича Ненада Петровића, „Rosarium Аmorosum". О књизи је, поред аутора, говорио публициста, писац, Златоје Мартинов.
Приче се обично пишу у дужем временском периоду и за теме имају мноштво стварних и нестварних догађаја, сновиђења, размишљања, исписаних јединственим рукописом пишчевог сензибилитета и вештине. Ретко када се дешава да више њих имају истог јунака, као што је случај у новој збирци прича Ненада Петровића, „Rosarium Аmorosum".
"Овде користим мотив једног глумца , уметника, који падајући у тешку депресивност и безнађе због неких својих животних проблема, одлучује да поново крене некин својим путовањима, топосима, којима је давно у младости прошао. То је, углавном, по басенима Медитерана где су та исходишта европске и античке и грчко-римске цивилизација и још старијих. Лутајући тим пределима, трага за својим архиетипом жене, "вечним женским" о којима је писао и Гете, и наш Бора Станковић, на крају крајева и Андрић у "Јелени, жени које нема". Ја ту покушавам кроз наслаге митолошког и библијског , проникнем у нека суштинска питања људске судбине и битисања", прича писац.
У књизи је и циклус сатиричних прича, као и оних у којима се говори о појединим писцима као што су Бора Станковић, Франц Кафка, али и поједини српски владари. Овом књигом Ненад Петровић наставља своје путовање кроз наслаге времена и простора, продубљујући занимање за метафизичко у еросу којим се бавио и у својим претходним приповедачким циклусима. На питање зашто збирка носи овај необични наслов, писац је одговорио:
"Ружичњак љубави, то значи наслов. Јер, у средњем веку су на западу постојале песме посвећене Богородици и оне су се звале тако. Има и слика на ту тему, где је она окићена венцем од ружа".
О књизи и уопште о књижевном опусу Ненада Петровића ове вечери је говорио писац и публициста Златоје Мартинов напоменувши да су често Петровићеви романи или приче биле као предсказања уочи неких дешавања.
Поред представљања књиге „Росариум аморосум“ , истакнута је и прозна књига „Рајски ожиљак“ која, као куриозитет, нуди двојезично издање, у којем свака прича има дублет на есперанту, у преводу Златоја Мартинова.
Мирјана Ранковић Луковић
