Руска Федерација ове године обележава 50 година од смрти највеће руске песникиње Ане Ахматове. Тим поводом чланови секције Руског језика основне школе „Димитрије Туцовић“ свој овогодишњи рад посветили су управо њој, те су у њену част, у прелепом амбијенту Чајетинске Библиотеке, организовали драмско – поетски матине.
Пет ученица Руске секције, присутнима је казивало стихове, док је једна ученица успела да нам на свој начин приближи лик, али и пренесе сећања из живота ове истакнуте руске песникиње. Нешто више о Ани Ахматовој испричала је наставница Руског језика Ана Нонин Јанковић, која предводи Руску секцију.
„Њен живот био је веома буран, с обзиром да је она за свог живота доживела прогон од стране комунистичке власти. Први муж јој је стрељан због антикомунистичке делатности, син јој је био два пута протериван на принудни рад. Она је била забрањивана и није дочекала своју рехабилитацију. Умрла је као забрањени песник, а данас се слави као највећа“.
Ученици који похађају секцију Руског језика имају прилику да се упознају са културом и традицијом руског народа, док се градиво искључиво обрађује на часовима редовне наставе. Интересовање ученика, како истиче наставница руског језика, је велико, нарочито ако је пропраћено мултимедијалним садржајима, али им ипак мањка храбрости да изађу на сцену и покажу шта су научили.

Сматрана је за буржоаску песникињу, било јој је забрањено да објављује поезију, па је живела од преводилаштва и есејистике. Преживела је Опсаду Лењинграда и писала о њој. Њен каснији живот обележила је епоха стаљинизма, када јој је било забрањено да пише. После Стаљинове смрти, режим је допустио објављивање цензурисаних издања Анине поезије. Дело Ахматове је у распону од кратких лирских песама до великих песничких дела, попут њеног главног дела Реквијем. Познате збирке песама су: Бело јато, Боквица, Анно Домини, Трска. Познатe су и њене Библијске песме. Умрла је 5. марта 1966. године.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs