У оквиру обележавања 111 година обележавања постојања чајетинске библиотеке, у петак је отворена изложба „Рујански старешина Јован Мићић“, аутора Снежане Ђенић. Изложбу је отворио председник општине Милан Стаматовић, који је рекао да је ова излоба дуг свему ономе што је сердар Мићић учинио за српски народ, али и доказ да српски народ не заборавља велике јунаке као што је био сердар и пуковник Јован Мићић.
У стрпљивој, стишаној и тешкој борби за нестајање турског господства и успостављања националне државе, Милош Обреновић није бирао средства, али је бирао људе који су му, најпре признатим војним успесима, а потом и својом снагом, изузетним способностима и делима постигнутим урођеном горштачком интелегенцијом, могли бити од помоћи у његовом озбиљном науму. Један од таквих, њему блиских, био је и Јован Мићић.
"Био је то човек израстао из народа и живећи у једном суровом времену понашао се управо у складу са важећим законима и обичајима тог времена, попримајући димензију једне изузетно снажне и маркантне личности. Његове заслуге у ослобађању Србије, упорна борба за постављање темеља државе и дипломатска активност, стављају га, без сумље, у ред најзначајнијих политичких личности у историји ужичког краја пре нашег трајног памћења", рекла је Снежана Ђенић, директорка библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" Чајетина.
Изложбу је отворио председник општине Чајетина, Милан Стаматовић, који је рекао да је ова излижба начин да се расветли једно славно време и једна значајна личност, као што је Јован Мићић, који је заузео истакнуто место у српској историји за време прве владавине Милоша Обреновића.
"Јован Мићић је рођен у златиборском селу Мачкат 1785. године. Био је учесник Првог Српског устанка, а већ у другом устанку он ужива велико поверење Милоша Обреновића, који му по ослобођењу даје на управу Кнежину Рујну. За седиште своје Кнежине Мићић одабира Чајетину, где гради свој конак. Велике заслуге припадају му за успостављање границе и исељење Турака из ових крајева. Сердар се борио за сваку стопу српске земље и настајао да што више села и простора уђе у Србију. Захваљујући његовом залагању многа погранична села на Златибору ушла су у састав Ужичког округа", истакао је Стаматовић.
Програм отварања изложбе употпунио је првак ужичког Народног позоришта, Слободан Љубичић, који је оживео лик Јована Мићића, као и Црквено градски хор "Кнез Лазар" из Прибоја, под диригентском палицом Будимира Марковића.
Драгана Росић, zlatiborpress.rs
