Породичне задруге биле су обележје некадашњих села у нашем крају, али их данас нема много. Газдинство Андрића у Сирогојну добар је пример пословања сеоског домаћинства. Ова седмочлана породица је, поред осталих својих активности, одлучила да се највише посвети овчарству.
Када је Милосав Андрић пре три године купио приплодног овна и 10 оваца расе Ил д франс добио је идеју о стварању сопственог стада са педигреом. Уз подршку оца Митра који је пре 30 година отворио пекару за услужно печење и брата Ивана који се бави музиком, дошао је до стада од 120 оваца и нове штале која је направљена прошле године уз план за даље ширење.
- Нама је сада битно да изађемо на 200 матичених грла, и добар део зараде и новца ћемо добијати из субвенција општине и државе. касније се креће са повећањем квалитета стада и тада ће само грло имати много већу цену него сада. Када добијамо нова грла, вршимо селекцију и део јагњади иде у замену за матичену са другим произвођачима, а други део иде на пијацу или се продаје. то није велика зарада и то се улаже у храну. За исхрану користимо концетрат, отаву, сено и испашу. већином су овце на паши, пошто имамо 20 хектара земље, од чега 10 имамо своје, а друга половина је у закупу. Даљи планови су нам да заокружимо целу причу, пошто су нам потребни нови објекти за смештање хране, за силажу и да проширимо шталу за овце пошто ће нам за 200 оваца бити потребно још простора. Даљи планови су нам да заокружимо целу причу, пошто су нам потребни нови објекти за смештање хране, за силажу и да проширимо шталу за овце пошто ће нам за 200 оваца бити потребно још простора.
Андрићи су у овај пројекат до сада уложили око три милиона динара, а имали су повраћај од државе од 35 посто за изградњу штале од 250 квадрата, као и износ од девет хиљада динара при куповини овнова. Тридесетдвогодишњи Милосав се школовао за кувара, али је уместо тог посла изабрао да настави бављење пољопривредом уз рад у породичној пекари која има капацитет за печење 20оро јагњади или прасади.
- Сирогојно је једно од напреднијих села у златиборском округу, има све што је потребно за нормалан живот. има услове за стварање пореодице, пошто постоје школа и вртић. Свако од нас има неки свој део посла и нисмо ми по цео дан заједно. Увече направимо планове за сутрадан ко шта ради, тако да није тешко. На земљи увек има довољно места, тако да свако може направити неку своју кућицу, тако да то није проблем, и доста је лакше него у граду. Млади треба да се врате, у селу није лак живот, али ни село више није као некад да се све ради ручно, углавном се сада ради машински, до свега што је потребно се може лако доћи, и добијају се подстицаји од општине и од државе. Углавном се већина одлучује за малину, јер приходи долазе брже, али и што се тиче сточарства, јесте да мора да се ради више, али касније такође дођу приходи. На селу данас буквално можете наћи земље где хоћете за малу суму новца. предуслов је имати регистровано пољопривредно домаћинство и имати добру идеју. Веома је битно да се добро реши шта желите да радите и да се само на то фокусирате и успех је загарантован.
Пример Андрића показује да се до добрих резултата у пољопривреди може доћи уз праву идеју, ограничавање на једну делатност и велики рад.
