Светски дан менталног здравља обележен је 10. октобра под слоганом "Ментално здравље је универзално људско право". Према подацима Светске здравствене организације у прошлој години забележено је да 25 одсто популације има неки ментални поремећај. О овој теми разговарали смо са докторком Мирјаном Спасојевић из Дома здравља у Чајетини.
Резултати испитивања на узорку од 1.000 грађана и грађанки Србије показали су да се око трећине становништва Србије може сматрати психички угроженим. Присутне симптоме депресије има 15,6 одсто становништва, анксиозности 7,2 одсто, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида.
" Како на глобалном нивоу, тако и код нас, ментална патологија је заступљена и код млађег узраста и код адолесцената, радно способног становништва, али и становништва старијег од 60 година. На глобалном нивоу чињенице говоре да једна од седам особа старости од 10 до 15 година има неки ментални проблем, у млађем израсту често су то депресија, анксиозност, али и поремећај понашања. На депресију утичу и лоше радно окружење, стрес, оптерећеност послом као и губитак посла. На четвртом месту по узроку смртности младих, старости од 15 до 20 година, јесте самоубиство. Код становништва старијег од 60 година то су неки облици депресије и неуролошки поремећаји", каже Др Мирјана Спасојевић из Дома здравља Чајетина.
Обележавање Светског дана здравља уједно је промоција здравља која подразумева едукативне активности, односно рад са становништвом свих узрастних група и подизање свести о значају схватања проблема са менталним здрављем. Због предубеђења у вези тражења стручне помоћи за психичке проблеме који нам се чине нерешиви, проблеми са менталним здрављем често остају неоткривени на време и самим тим нелечени.
"Код нас, у Дому здравља Чајетина, ради се скрининг на депресију лицима старим преко 18 година оба пола, и ради се једном годишње. Зашто овај скрининг? Зато што депресија представља један од највећих здравствених проблема од јавног значаја , често остаје непрепозната и нелечена и негде у 10-15% прелази у суицид. У раду са нашим пацијентима у Дому здравља Чајетина поставља се упитник који подразумева девет питања где се степенује депресија кроз минималну, благу, умерену, тешку и изражену депресију", објашњава др Спасојевић.
Нека од питања на скрининг тесту су: колико је често заступљено негативно размишљање, суицидне мисли, осећај безнађа, и тешкоће са концентрацијом. Лекари чајетинског дома здравља са својим пацијентима раде једном годишње Скрининг на депресију, а резултати, што се тиче општег стања становништва , су за сада задовољавајући. За пацијенте код којих се открије блажи облик депресије следе разговори и подршка, а они са тежим обликом упућују се на одлазак код стручњака и психотерапије.
