Изложба слика једног од најпознатијиг српских сликара 20.века, Милића од Мачве, средином фебруара је, захваљујући општини Чајетина, у сталној поставци галерије Културног центра Златибор. У колекцији су слике на којима су златиборски пејзажи, а најстарија међу њима, „Сликар са Палисада“, датира од 1975. године .
Специфичан стил одевања: црни плашт, црна беретка и штап налик на владичански, био је карактеристичан за сликара Милића Станковића, познатијег под именом Милић од Мачве. Препознатљив печат његовог сликарства били су летећи балвани. Овај симбол се налази и на сликама које однедавно поседује галерија Културног центра на Златибору.
„Врло интересантно је то да смо скоро на самом почетку добили једну овако импозантну колекцију слика које су откупљене од кћерке Милића од Мачве из њихове породичне колекције“, каже Андријана Андријашевић из КЦ Златибор.
Наиме, општина Чајетина је прошле године купила кућу овог ликовног барда која се налази у близини кружног пута Караула, са намером да је спасе од пропадања, рестаурира и врати јој смисао културног добра. И откупљене слике са златиборским мотивима, од којих је најстарија од њих насликана 1975. године, стављене су са истим циљем на располагање грађанима Општине и свим заинтересованим гостима који долазе на Златибор, као својеврсна прича о једном времену, простору и улози сликара светског гласа у њој.
„Имамо слику која се зове „Лонац из Злакусе“ која је људима из нашег краја сасвим јасна. Злакуса је позната као грнчарска радионица која се налази у истоименом селу и на тој слици има доста мотива. Мотива из наше старословенске историје, али има и оно што је типично за Милића, а то су летећи балвани. Како су настали ти летећи балвани, врло је интересантна прича. Наиме, Милић је приликом првог одласка у Француску, у Париз, ишао на разговор са тадашњим најактуелнијим галеристом Александром Јоласом, који му је предложио потписивање уговора за сарадњу од 20 година“, објашњава Андријана.
Ноћ уочи повратка у Париз ради потписивања уговора, сликар је, кажу, уснио балване који из васионе лете ка њему и тргнувши се , устао и у горњем углу слике коју је сликао овековечио део тог сна. Уговор у Париз није из неког разлога потписан, али је на уметниковим сликама симбол, по којем је лако препознаван, остао.
„ Ту су и слике: „Окупација идеалног пејсажа“, „Зов планине“, „Налер рајснадли на планинске врхове“ где су рајснадле врло интересантно ликовно урађене и то је још један од типичних летећих елемената које се налазе на Милићевим сликама.“
Своје сликарство је сам Милић од Мачве поделио на три фазе: плаву, црвену и жуту. Плаву фазу представљају слике из најранијег периода његовог сликарства када је сликао сновиђења и народна празноверја, црвену су представљала ратна времена у историји нашег народа, а жуту –опомене и слутња да године које долазе неће донети ништа добро уколико се човек не врати природи.
„Доста данашњих уметника који су тренутно актуелни на савременој ликовној сцени су лично познавали Милића од Мачве и лично, а знали су и занимљиве догодовштине са ликовних колонија и слично. Један од њих је и Ђорђе Станић, академски сликар и историчар уметности чију изложбу ћемо имати прилику да видимо током марта у галерији Културног центра. Позивам овом приликом све заинтересоване да дођу у петак, 4. марта у 19 часова на отварање Ђорђрве изложбе слика на којој ће он можда рећи нешто више о пријатељству са Милићем од Мачве.“
Мирјана Ранковић Луковић
