Ниједна земља на свету не може својој деци да обезбеди и здраво одрастање и окружење погодно за њихову будућност, наводи се у најновијем извештају Светске здравствене организације (СЗО).
У извештају се наводи да климатске промене и лош маркетинг који подстиче конзумацију нездраве хране и малолетничко опијање представљају посебан ризик за децу, преноси ББЦ. СЗО је заједно са УНИЦЕФ-ом и научним часописом Лансет (Ланцет) саставио листу од 180 земаља на основу одлика које имају, а које деци омогућавају добар развој и светлу будућност.
Неки од критеријума који су се узимали у обзир приликом израде пописа су здравље, образовање, начин исхране и смртност деце, а земље су поређане и на основу количине угљен диоксида који емитују, односно на основу свог доприноса климатским променама.
Стручњаци су закључили да деца, ако се настави неодговорно понашање према планети, неће имати будућност. "Свако дете на свету данас се суочава са егзистенцијалном претњом због климатских промена и комерцијалних притисака. Државе морају да промене свој приступ према здрављу деце и младих како би заштитиле свет који ће њима оставити", изјавила је Хелен Кларк из Лансета.
Стручњаци упозоравају и да ће се до 2100. године температура на светском нивоу повећати за четири степена, што ће драстично утицати на здравље деце - подићи ће се ниво океана, топлотни талас ће постати свакодневница, људи ће се лоше хранити, а прошириће се и инфективне болести. Прво место на листи земаља најбољих за развој и живот деце заузела је Норвешка, друго Јужна Кореја, док је на трећем месту Холандија. На другој листи, која у обзир узима количину емитовања угљен диоксида по становнику, оне су се, међутим, нашле на 156. (Норвешка), 160. (Холандија) и 166. (Јужна Кореја).
У региону најбоље место заузела је Словенија која је на листи земаља најбољих за развој и живот деце на 25. месту и означена је, према класификацији Светске банке, као земља с високим примањима.
Али, када је у питању емисија угљен диоксида у атмосферу, она је на 145. месту јер емитује 159 одсто више угљен диоксида по глави становника него што би, према глобалном просеку, требала да емитује до 2030. године.
На другом месту је Хрватска, која се на "позитивној листи" нашла на 28. месту, али је зато на попису оних које добро утичу на животну средину чак на 114. месту, јер емитује 51 одсто више угљен диоксида од глобалног циља који је постављен за 2030, преноси портал Индеџ. Ипак, иако је у другој половини листе кад је у питању загађење, најбоље је рангирана у односу на све земље региона.
Црна Гора је заузела 34. место међу државама које су добре за своје младе, а међу земљама из региона је друга на негативној листи – налази се на 115. месту, одмах иза Хрватске, емитујући 54 одсто више угљен диоксида од глобалног десетогодишњег циља.
За разлику од Словеније и Хрватске, Црна Гора је смештена у категорију земаља са средње високим примањима. На 38. месту позитивне листе нашла се Босна и Херцеговина, која је према висини плата смештена у исту групу као и Црна Гора, али је од земаља из региона најгоре пласирана на "црној листи", где је заузела 146. место, јер емитује чак 181 одсто више угљен диоксида од планираног просека.
Србија је на листи земаља добрих за развој и живот деце на 48. месту и смештена је међу земље са средње високим примањима, док се на листи загађивача нашла на 126. месту, јер емитује 89 одсто више угљен диоксида по глави становника него што би требало.
Како се наводи, земље које су најмање загађене су Бурунди, Чад и Сомалија, које су заузеле прва три места на "црној листи", јер емитују свега 0,05 одсто више угљен диоксида у односу на постављени циљ за 2030. годину.
Аутор: Тањуг
