Српска православна црква и верници славе данас празник Ђурђиц, у спомен на пренос моштију светог Георгија, великомученика и борца за хришћанство, који је честа крсна слава у Срба. На литургијама у храмовима помиње се страдање светог Ђорђа, чије су мошти, по жељи самог светитеља, пренете у Лиду палестинску, у храм њему посвећен.
Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње - као празник преноса моштију светитеља (Ђурђиц) и 6. маја (23. априла по календару СПЦ) када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан).
У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обележен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповедне празнике, иако је од великог значаја за православну цркву. Свети Георгије је погубљен 303. године, зато што је као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру. Проповедао је новозаветну веру и према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе. На православним иконама и средњовековним фрескама свети Ђорђе је представљен како са крстастим мачем убија аждају која је симбол пагнске вере.
У православним манастирима свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
