У огранку библиотеке „Љубиша Р.Ђенић“ на Златибору, представљена је књига “Српски сој” аутора Слободана Симића. О књизи је, испред једног од издавача, говорила Снежана Ђенић, директорка библиотеке „Љубиша Р.Ђенић“.
Психијатар, књижевника, драмског писца и афористичара Слободан Симић, у овој години обележава 40 година књижевног стваралаштва представљањем збирке сатиричних прича „Српски сој“. Приче су избор из колумни које су дуги низ година излазиле у листу „Данас“ .
"Ја сам имао девет година ту колумну и ту је објављено негде око 450 прича. Из тих прича изабране су одређене у првој књизи "Долазак истине" (она је објављена 2019. године), а овај други део прича ушао је у ову књигу "Српски сој". Значи, то су кратке сатиричне пеиче и баве се нашим разним животним проблемима, друштвеним, менталитетским, породичним, школским здравственим...", објашњава аутор.
Сатира, као својеврсна врста хумора са критичким освртом на друштвене заблуде, глупости и лажи, у себи носи филозофске поруке шта је добро, а шта лоше у неком друштву, суочавајући нас са истинама и заблудама о нама и другима, које није увек лако признати.
"Хумор јесте механизам одбране, што би рекли психолози, и заиста сваки човек који се икад насмејао, тог момента је престао да се плаши. Не постоји уплашен човек који може да се насмеје! Тако сам ја себи задао задатак да помогнем да се људи насмеју; оног момента кад се насмеју - престају да се плаше , а нарочито су теме којима се баве сатиричари мало деликатне јер су повезане са неком оштријом критиком, и ако се човек на те теме насмеје - значи да се он не плаши више ни тих озбиљних и опасних тема", истакао је Симић.
О књизи је, испред једног од издавача, говорила Снежана Ђенић, директорка библиотеке „Љубиша Р.Ђенић“.
"Ако су правила сатире таква да мора учинити више него да нас насмеје, Слобо Симић је то у потпуности успео. Без обзира на то колико су његове приче забавне, ми се ипак, док се смејемо, морамо и замислити. Јер, његова сатира има озбиљан укус: најпре нас насмеје, а онда нас натера да мислимо", рекла је .
Публика је имала прилику да чује неколико прича које је прочитала Мирјана Лопин Дризо из књиге „Српски сој“, чију насловну страну краси фотографија ужичког фоторепортера Милоша Цветковића Цвела, а вече је додатно улепшала музика Зорана Вуковића
