Српска православна црква и верници сутра обележавају Велике зимске задушнице.
Тог дана се обележава сећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и палe свећe.
Свећа је симбол светлости Христове и треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.
Најчешће падају у фебруару, па су по томе и добиле назив "фебруарске задушнице". Спомињу се већ у типику Велике цариградске цркве у ΙΧΧ века. Из канона овога дана којим су обухваћени сви људи целе васељене и разни видови упокојења, види се да се Црква моли за: "умрле у градовима, пустињама, на земљи и на сваком месту; за цареве, свештенике, архијереје, браћу, другове,сроднике, за све родове, старо, младо, децу, сисанчад."
Пошто су везане за почетак Васкршњег поста, то су и ове задушнице покретне, тј. немају одређени датум.
Пема календару Српске православне цркве, од укупно четири у години, прве су зимске задушнице пред Месне покладе, две недеље пред почетак Васкршњег поста. Друге су духовске пред Духове или Свету тројицу, следе затим михољске, и последње су митровданске.
Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на дељење милостиње, обавезно се сваком просијаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране која се износи на гробље.
