Српска православна црква и верници данас славе Сабор светог Архангела Михаила, празник установљен у првим вековима хришћанске проповеди. Празник посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света у коме су присутни као бранитељи човечанства од зла и палих анђела, једна је од најчешћих крсних слава православних Срба.
Свети архангел Михаило, присутан не само у хришћанству већ и у свим религијама, обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ. Према предању, архистратиг Михаило, који је сабрао војску анђела да би се супротставили силама зла палог анђела Луцифера (Сатанаила), увршћен је у календар Христове цркве у четвртом веку, а СПЦ га обележава сваке године 21. новембра. Свети архангел Михаило је најугледнији међу бестелесним силама и најближи небеском престолу и сматра се да је он спасио војску анђела од понора палих Сатанаилових анђела.
Овај празник православни Срби славе као Аранђеловдан, а у народу се верује да је свети архангел "живи светац" па се у неким крајевима на славске обреде не износи жито.
Црква каже да се и на овај празник приноси жито, али не светитељу већ свим упокојеним прецима који су се заветовали Светом архангелу Михаилу. На православним иконама се архангел Михаило представља са крилима, у војводској одежди, са мачем у једној и кантаром у другој руци.
Једно народно веровање каже да се према временским условима на овај дан, може одредити каква ће бити година. Каже се: Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа! У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се верје да само он може отерати вукове.
