СВОЈ НА СВОМЕ (видео)

Семегњево је планинско златиборско село које се одликује свим лепотама које природа може да пружи. Село велико, али људи мало. Међутим, један млад момак дрзнуо се да дође из града у село и да ту ситуацију промени. Да ли ће успети, време ће показати.

  Лука Црепуљаревић има 18 година . Пре три године дошао је на дедино имање, са намером да га обнови и на њему остане, да се огњиште не угаси. За врло кратко време Лука је стекао симпатије комшија, али и шире. Управо, он је разлог због чега се село Семегњево у последње време често помиње на многим медијима. Та популарност му одговара. Преко друштвених мрежа јављају му се људи са свих континената са речима подршке. То су углавном наши људи из Америке, Аустралије и многих држава Европе. За две недеље имао је преко 200 000 прегледа преко интернет портала.

„Јављају ми се људи из целога света са речима благослова и подршке тако да мој квалитет образовање и памет препознају како данашња омладина тако и многе познате личности. Многе девојке кажу ми да сам спој лепоте, памети јасног става, што их и привлачи“.

За ове три године, од када је започео сеоски живот, много тога је урадио. Прво је обновио кућу, а упоредо са обновом узорао је бабину њиву, подигао пластеник и почео да води сеоски живот. Након тога купује три овце, да би данас дошао до стада од преко 10 оваца. Тиме је стекао услове за уматичење грла, ради добијања подстицајних средстава. До сада је све финансирао сам, ал' пошто је регистровао сеоско домаћинство нада се помоћи Општине и Еко аграра за проширење свога стада. Гаји кокошке, а сваке јесени купи по прасе које утови. Онда буде пршуте, сланине, чварака и масти. Са том храном помаже и своју породицу која живи на Златибору.

„Могу рећи за себе да се здраво храним и да знам шта једем. У њиви коју обрађујем садим лук, кромпир, цвеклу, шаргарепу, купус, пасуљ и помало бораније, а у пластенику имам разне врсте паприке, парадајза и краставца. Уз помоћ пријатеља обезбеђујем сву неопходну храну за стоку преко целе зиме. Сам косим, а комшије ми помажу око балирања и скупљања откоса“.

Са спемањем дрва креће у рано пролеће да би се преко лета осушила. Годишње му је потребно преко 10 метара, пошто ложи и лети због припремања хране. Овај момак иако је млад, постиже да буде и добар ђак и добар пољопривредник. Међутим, оно што је за њега примарно то је свакао породица. Не планира да живот на селу проведе сам.

„Циљ ми је да се пре свега остварим као породичан човек и обезбедим себи срећно потомство. На тај начин се продужава лоза Црепуљаревића, а огњиште се не гаси. Жеља ми је да објединим живот на селу, породицу и посао. Планирам да завршим за цариника и много би ми лакше било када би се асфалтирао пут до Мокре Горе преко Пањка, јер би ми тако радно место било приступачније“.

Поред свих недаћа са којима се сусреће овај млади човек, он је истрајан у намери да оствари све своје планове које има у будућности. План му је да створи сопствену породицу и као такав да остане свој на своме.

Аутор Мирослав Весовић