Традиција пре свега: 8. Шљивовачка ракијада 2. маја

Шљивовица, село на тромеђи између Мокре Горе, Таре и Златибора, колевка је српске шљивовице још од 1868. године. Захваљујући ракијади обезбеђена је и заштита овог бренда, а назив шљивовица користиће се за српске производе, док ће друге земље морати да имају и географску одредницу у називу. Још увек се поуздано не зна шта је старије – ракија или село, али оно што је сигурно је то да све већи број произвођача остварује позитивне ефекте, а само село Шљивовица, из годину у годину, увећава број становника.

Све је почело 2008. године, када је одржана прва „Ракијада“. Идеју за ову, сада већ традиционалну манифестацију, дао је новинар Светислав Тијанић, пореклом из Шљивовице. Подржан од стране месне заједнице, али и општине Чајетина, успео је да се за његово село и истоимени производ „златне капљице“, чује на далеко. И тако је све почело. Успоставњена је још једна занимљива манифестација која употпуњује туристичку, али и привредну понуду Златиборског округа. Док локална власт на овај начин тежи равномерном регионалном развоју, „Ракијада“ туристима пружа прави ужитак не само у домаћој ракији, већ и у традиционалним специјалитетима ужичких крајева.

Победник прве „Ракијаде“ 2008. био је Љубодраг Каљевић из Шљивовице. Наредне, 2009. Душан Лазовић из Трипкове је победник. На 3. сајму домаће ракије, одржаном 2010. године, учествовала су 43 произвођача, углавном из општина Златиборског округа, мада су се те године први пут појавили и излагачи из других крајева Србије. Више од хиљаду мештана и туриста дегустирало је разне врсте ракија, али је по оцени стручног жирија најбољу шљивовицу изложио Раде Томањић из Шљивовице, а високе оцене добили су и Раде Б. Нешевић из Кремана, Драгомир Кокоровић из Јабланице и Обрен Шућуровић из Шљивовице. Драгану Мирчетићу из Обреновца припала је награду за најбољу воћну ракију. На сајму у Шљивовици, која је по казивању мештана и добила име по ракији, надметали су се и здравичари, међу којима је Младомир Протић из Милића Села, по оцени публике и жирија, био најуспешнији. Ову манифестацију, коју су организовали Скупштина општине Чајетина и Туристичка организација "Златибор", пратиле су продајне изложбе здраве хране, рукотворина сеоских домаћица и производи сеоских мајстора, а награђени су и власници најуређенијих воћњака и проглашено је најлепше сеоско домаћинство. По други пут Велику Златну медаљу 2011. освојио је Љубодраг Каљевић из Шљивовице, који је одлучио да у својој производњу примени и савете стручњака. Међу онима који су освојили награде било је и произвођача из Краљева, Чачка, Ариља, односно поднебља која су већ добро позната по шљивовици. Како би ово жестоко пиће ипак у потпуности било у складу са традицијом, тада је одлучено да ће се у наредном периоду ићи на оргаску производњу, па ће се воћњаци третирати без хемије, искључиво на природни начин, како су то радили и преци.

Избор најбољих произвођача из године у годину био је најтежи посао. 2012. године, пред стручним жиријем, у коме је уз домаће стручњаке била и професорка Нермина Спахић из Сарајева која је члан Европске комисије за дестилате, нашло се 70 препеченица од произвођача из златиборског, чачанског и ваљевског краја. Подељено је пет великих златних и шест златних медаља. Прво место освојио је Миладин Бонџулић из Шљивовице, испред Андрије Корићанца из Обреновца и Рада Томоњића, такође из Шљивовице. Још две велике златне медаље додељене су Добрисаву Јањићу из Трипкове и Александру Зорзићу из Шљивовице.

Контролу квалитета излаганих ракија 2013. извршила је фирма СГС из Београда, па према њиховој оцени и оцени комисије, великом златном медаљом награђени су произвођачи Слободан Зорзић, Спасоје Аћимовић, Љубодраг Каљевић, Миленко Јовановић, Обрад Ковачевић и Зоран Зорзић. Специјалну награду за најбољу ракију од другог воћа, малине, ораха, дуње и крушке добио је Милан Миловановић. Вредне награде за најуређеније сеоско двориште и најуређенији воћњак добили су Милош Шукиловић и Миленко Јовановић.

Без обзира на време које је било час сунчано, час кишовито, 7. Сајам домаће ракије у Шљивовици прошле године године окупио је велики број гостију из свих места чајетинске општине, али и много шире - из Србије и иностранства. Толика посећеност овој манифестацији само је показатељ да је она пун погодак за ово село, рекао је председник општине Милан Стаматовић, позвавши младе да остану на својој родној земљи и наставе традицију не само у прављењу ракије, већ и у бављењу воћарством и производњом сувомеснатих производа. Јер, чувајући традицију, очуваће своју веру, културу, српски дух, и даће већу шансу своме селу не само да опстаје, већ и да живи. Да су ове речи тачне, потврђује и Милутин Алексић који годинама живи у Швајцарској, али се са све већом радошћу враћа родном селу, Шљивовици, не пропуштајући да стигне и на чувену Ракијаду. Оцењивачкој комисији стигао и рекордан број узорака ракије - 105, тако да посао бирања најбољих није био ни мало лак за представнике две еминентне фирме за оцењивање квалитета: „Југоинспект“ из Београда и „Будимка“ из Пожеге. На 7.Сајму ракије „Велику златну медаљу“ за најбољу ракију добили су: Миладин Каљевић, Слободан Зорзић и Љубодраг Каљевић, сва тројица из Шљивовице, а награђених произвођача је било и из Чајетине, Јабланице, Рудина, Бранежаца, Сирогојна, Мокре Горе, Рибашевине. „Златну медаљу“ у категорији специјалних ракија добили су Ристо Делић из Шљивовице за ракију од крушке и Миладин Миловановић из Љубања за ракију од нане и клеке.

Првонаграђени 7. Сајма ракије, Миладин Каљевић, чија је ракија оцењена оценом 19,75, каже да га награда није много изненадила. Комисији је предао 4 узорка ракија од којих су неке старе 19 година. Његова ракија „Вила“ регистрована је код Завода за интелектуалну својину, а намера му је да региструје производњу ракије, као и да пре следећег сајма отвори подрум ракије у Шљивовици! Иначе, за 7 година колико се организује Ракијада, оцењено је 700 узорака, каже председник оцењивачке комисије, Костадин Михаиловић. „Ова манифестација показала је Европи где је родно место ракије и где се најквалитетнија ракија производи. А ракија није само пиће, већ и вага на којој се мере људи“, додаје Михаиловић. Додељене су и награде за најлепшу ношњу – Јелени Божовић, и најбољу питу – Милени Аћимовић; најуређеније двориште – Жељко Росић, најлепши воћњак – Милорад Скорковић. Одржана и такмичења у тесању брвна, где је победила екипа из Трипкове, стругању кладаром – победила екипа из Шљивовице, стругању дубећом тестером – такође прва екипа из Шљивовице и надвлачењу конопца где је најбоља била екипа из Гостинице.

Ове године, 2. маја биће одржан 8. Шљивовачки сајам домаће ракије, у организацији општине Чајетина, ЈП Културно спортски центар Чајетина, Туристичке организације Златибор, Златиборског Еко аграра и месне заједнице Шљивовица. Дан раније, на Краљевом Тргу на Златибору биће одржана презентација традиционалног начина печења ракије код Гера, али и дегустација најбољих ракија са прошлогодишњег сајма домаће ракије. „Културно спортски центар Чајетина приводи крају радове на припреми 8. Шљивовачког сајма домаће ракије, који се одржава 2. маја код нове цркве у Шљивовици.Програм који је већ седам година уназад устаљен, ове године биће обогаћен фудбалским турниром и концертом трубачког оркестра који ће бити и на отварању али и после програма. Морам да кажем да је организација целог сајма подигнута на виши ниво из разлога што контролу врше наше истакнуте куће – „Југоинспект“ из Београда, „Будимка“ из Пожеге и дипл. инг. Костадин Михаиловић, потпредседник Удружења органских произвођача Србије“, каже Никола Смиљанић, директор ЈП Културно спортски центар Чајетина.

„Постоји идеја да се произвођачи ракије удруже, како би се заштитио сам начин печења ракије и сорта шљиве, како би покушали да заједнички наступе на иностраном тржишту. Традиција пре свега, а ми смо ту да им помогнемо и да станемо уз те људе“, нагласио је Смиљанић.