Произвођач сувомеснатих производа из Шљивовице Милош Радовановић, власник Прераде меса „Радовановић“, ове године обележава велики јубилеј: 100 година производње сушеног меса на традиционалан начин. Овај посао започео је његов прадеда Милош, чије име са поносом носи, давне 1918. године. Његов мотив тада није био да оствари зараду већ да прехрани породицу, која је након Првог светског рата живела у веома тешким условима. Своје умеће и мајсторство пренео је на своје потомке, Милошевог оца и стричеве. Милош је четврта генерација следбеника фамилијарне традиције, који даје максималан допринос проношењу славе породичног имена.
Иако је од започињања овог посла прошао читав један век, у начину производње ништа се није мењало. Милош и данас примењује рецептуру својих предака, остао је доследан традиционалном начину сушења меса, али је константно радио на стварању бољих услова за рад, који су данас доведени до савршенства. Повећао је капацитете и наставио са радом у новом производном погону који је опремљен по највишим стандардима. То је допринело унапређењу производног процеса и повећању продуктивности, захваљујући чему је прерада Радовановић сврстана у ред значајнијих произвођача сувомеснатих производа на регионалном нивоу.
„Сада су услови за рад много бољи. Обекти су климатизовани, опремљени расхладним уређајима. Некада се само могло радити у зимском периоду када су температуре биле у интервалу од -20 до +10 степени. Сада радимо током целе године. Искуство у прављењу пршуте преношено је са генерације на генерацију. Потребно је добро и квалететно месо. Ми имамо сигурне добављаче који знају шта нама треба“, објашњава Радовановић.
Месечно у просеку произведе око 1000 килограма робе. Ту су: свињски, говеђи и овчији програм, разне врсте кобасица, сланина, чварци... Један је од закупаца са најдужим стажом на златиборској пијаци, а своје
производе пласира и у Београд, Чачак и остале градове у којима се појаве озбиљни и коректни купци. Колико је тешко бавити се овим послом и може ли се од њега живети, Милош каже:
„Није ни мало лако. Нема дана одмора, ради се 365 дана у години. Тешко јесте, радимо колико можемо, али може да се живи од овог посла“.
Милош и његова супруга Миљанка имају две ћерке, Тамару (20) и Милицу (19), које су на студијама у Београду. Да ли су заинтересоване да наставе породични бизнис још увек се не зна. Њихов отац истиче да су им врата овог дома увек отворена и да је на њима да одлуче.
Добитник је бројних награда за квалитет, а на овогодишњем Сајму сувомеснатих прозвода у Мачкату освојио је Специјалну награду за уједначеност производа. Оснивач је Удружења произвођача сувомеснатих производа, које је основано са циљем удруживања локалних произвођача ради организованог насупа на европским и светским тржиштима, али и промоције златиборских сувомеснатих специјалитета:
„Познато ми је да тај начин организовања произвођача у свету добро функионише, али нисам сигуран да је код нас сазрела свест о неопходности удруживања. Мислим да би било добро да то профункционише и код нас, јер би удружени могли наступати на светским тржиштима“, закључује Радовановић.
Драгана Росић
