Сезона алергија се ближи, а сезонске, као што вероватно и претпостављате, настају за време цветања алергена, односно најчешће током пролећа, када се разноси полен корова, траве и дрвећа. Управо са овим обликом алергије са сусреће велики број деце и одраслих и током најлепшег годишњег доба трпе напорне алергијске симптоме.
Озлоглашени полен ослобађа на стотине различитих биљака, због чега звучи готово немогуће изоловати се од њега и избегавати га током сезоне цветања. Ипак, иако је заиста много дрвећа, цвећа и корова које су заслужне за наше бурне алергијске реакције, постоји неколико биљака које предњаче у изазивању алергијског ринитиса и других алергија.
Посебно се издвајају амброзија, бреза, храст, јасен, врба, дуд и чемпрес. Зато препоручујемо да у широком луку избегавате пределе за излет који су богати управо овим биљкама.
Посебно се чувајте амброзије, јер је изузетно распрострањена, расте у неколико врста и може подсећати на обичан жбун. Најопаснија је од почетка јула, па до касне јесени, а њен полен може преживети чак и блажи мраз. То је разлог због кога треба, пре организовања пикника, проверити да ли у парковима и излетиштима има овог корова.
Треба бити опрезан и од периода када цвета бреза и распростире свој полен, јер је управо ово дрво један од најјачих алергена. Оно може да путем ветра пренесе полен и до стотинак метара. Зато се, ако сте у Београду, не саветује да обилазите, барем током марта, априла и јуна, Авалу, Кошутњак и Аду Циганлију, на којима расте доста овог дрвећа.
Наравно, треба споменути и да је током пролећа честа и алергија на полен храста. Иако је, истини за вољу, реакција на цветање ове биљке нешто блажа, њен полен се дуго задржава у ваздуху и зато не треба шетати и боравити у парковима који имају много овог дрвећа.
Обично се препоручује да, уколико сте осетљиви на полен, избегавате да боравите на отвореном у периоду од 05:00 до 10:00 часова ујутру. Према неким проценама, ти јутарњи сати су најопаснији за пацијенте које често пате од алергије, јер је тада концентрација полена у ваздуху највећа.
Такође, саветује се да, ако имате алергијску реакцију на траву, не шетате и не одлазите у природу одмах након њеног кошења. Поред тога, ако приметите да дува јак ветар, а ваздух је тежак и сув, одложите свој пикник до неке друге прилике, када неће бити превише полена у окружењу.
Обично, људима којима смета полен, помажу деконгестиви, односно медикаменти у облику спрејева или капи који смањују отицање носне слузнице. Такође, уместо поменутих лекова, многима је од користи и обичан физиолошки раствор, који може очистити носне шупљине и из њих уклонити полен. Доста пацијената са алергијским ринитисом употребљава и вештачке сузе без конзерванса које умирују црвенило, хидрирају око и чисте га од полена.
Сви претходно наведени препарати се могу набавити у апотеци без рецепта и понети на излет! Међутим, увек пре куповине и коришћење медикамената било какве врсте, савет и препоруку потражите од изабраног лекара или фармацеута.
