На вест о смрти писца, академика Драгослава Михаиловића, остала је једна жал у мени као новинару, и као писцу: зашто бар још једну прилику нисмо искористили за књижевно дружење са њим. После септембра 2002. године када је био гост чајетинске библиотеке, стекао се утисак да је још много тема остало о којима би било дивно причати са једним таквим писцем који нам је кроз своје ликове, оне сасвим „нашке“, обичне, једноставне а мудрошћу дариване, рекао пуно тога о људима, о животу и његовим законима и законитостима.
Сећам се велике треме коју сам имала припремајући се за разговор са њим након књижевне вечери, и пишчеве скромности. А сећам се и реченице, која је била део одговора на моје питање: како човек успе да преживи све што је он преживео као веома млад, на Голом остоку? „Тело памти усправан положај,“ одговорио је. Несаломиви дух Драгослава Михаиловића, човека и писца, увек је заузимао тај став. Може ли се за живота дати бољи пример о достојанству?
У знак сећања гостовање овог писца у Чајетини, остао је видео запис урађен за ТВ Чајетина 2002. године, и следећи кратак интервју.
Мирјана Ранковић Луковић
Биографија Писца:
Драгослав Михаиловић (17. новембар 1930 — Београд, 12. март 2023 ) био је српски књижевник и академик. Био је писац, романсијер, сценариста, драматург и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Добитник је многих књижевних награда и признања. Његов књижевни опус обухвата приповетке, романе и драме. Дела су му превођена на више европских језика.
Дела, за које је добио многобројна признања, али пре свега пажњу и приврженост читалаца, су : Кад су цветале тикве, Фреде, лаку ноћ, Петријин венац, Чизмаши, Голи оток, Црвено и плаво, Време за повратак, Гори Морава, Лов на стенице, Увођење у посао.
Награде и признања
• Октобарска награда Београда, 1967.
• Андрићева награда, 1976.
• Златна арена за најбољи сценарио, Пула, 1978.
• НИН-ова награда, за роман Чизмаши, 1984.
• Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године, за роман Чизмаши, 1985.
• Награда „Борисав Станковић”, за књигу прича Лов на стенице, 1994.
• Награда Вукове задужбине, 1994.
• Награда „Вељкова голубица”, 2008.
• Награда „Стефан Првовенчани”, 2008.
• Кочићева награда, 2011.[2]
• Награда „Григорије Божовић”, за приповетку „Четрдесет и три године”, за 2016.[9]
• Велика награда „Иво Андрић”, за животно дело, 2020.
• Награда „Скендер Куленовић”, 2020
