Фризерско занимање има традицију дугу хиљадама година. Последњих година, у Србији влада помама за радницима који немају завршен факултет већ занат у рукама. Велика потражња је за козметичарима, грађевинцима, фризерима, пекарима, куварима, конобарима...У Чајетини припаднице лепшег пола, у просеку посећују фризера два пута недељно и поред фенирања, најтраженија услуга је шатирање.
Посао фризера увек је важио за уносну струку и свакоме ко се упусти у учење овог заната предвиђа се успешна будућност. Сведоци смо да фризерски салони сјајно послују последњих година и да на свој ред за тренутно најтраженијом услугом, а то је фенирање, можемо чекати и по неколико дана. У Чајетини тренутно послује десетак салона и сви становници ове вароши знају да свој долазак морају најавити и до седам дана раније.
"Свој салон сам отворила пре 10 година, пет година сам радила у другом салону и онда сам се одлучила самостално да кренем. Јако је било тешко, било је и страха и панике и бриге о томе да ли ћу имати муштерија, да ли ћу имати посла и да ли ћу све сама успети да одрадим како треба како би муштерије биле задовољне. Срећом, све је добро испало. Доста деце познајем из наше околине која заврше ову школу али из неког разлога не наставе овим послом да се баве, што је јако велика штета", рекла је Милина Златић, фризер.
Настављајући вишедеценијску породичну традицију, Мирела Марјановић је интересовање за овај посао наследила од своје мајке која истиче да ју је ћерка надмашила. Као неко ко је практично одрастао у салону, сматра да је бављење овим занатом било за очекивати.
"Овде сам дошла са великим страхом и муштерије су имале ту врсту бојазни, да ли ћу умети да урадим то што ради Вера дуго година пре мене. Све се то временом уклапало и да, имам велику предност у односу на моје колегинице које на самом почетку немају објекат у коме ће да раде и некога ко ће на најбољи начин да им алудира на то како ће и шта да раде", каже Мирела Марјановић, фризер.
"Завршила сам фризерски занат, средњу трогодишњу школу у Ужицу. Тада сам била сама у Чајетини, није било никаквог заказивања, муштерије су биле задовољне, само долазе, мало сачекају и седају на столицу. Сада се многи љуте зашто морају да закажу свој терми", каже Вера Марјановић, фризер.
Зашто су жене последњих година толико заинтересоване за услуге које фризери пружају, да ли су можда фризуре 21. века захтевније и теже за одржавање и колико често су се некада користиле услуге фризера, питали смо наше саговорнице?
"Жене се доста фризирају па и мушкарци који су се некада шишали на месец и по дана а сада је то на две до три недеље. Има муштерија које се недељом фризирају и том приликом заказују следећи термин. Некада није било активно редовно долажење код фризера. Имала сам паузе а сада је све у минут попуњено", каже Милина Златић.
"Долазиле су ређе, међутим како се све модернизовало жене воле на сваком месту да су лепе и уредне и отуда толика заинтересованост. Фенирања некада није ни било, више се радило навијање и минивалови што данашњи фризери ретко раде", додаје Вера Марјановић.
"Ми смо ту да пружамо услуге како би се наше муштерије осећале лепо и задовољно. До скоро се није толико водило рачуна ни о шминкању а ни о фризурама", истакла је Мирела Марјановић.
И поред тога што је ово једно од најуноснијих занимања проблеми са мањком радне снаге нису заобишли ни ову струку. Власнице салона углавном раде саме, безуспешно тражећи у новим генерацијама некога ко је жељан знања и упоран у остварењу својих циљева.
