Традиционална маниефстација "Вашар старих заната" поново је одржана у музеју на отвореном у Сирогојну где су се представиле занатлије из овог краја.
Стари српски занати и музеј на отвореном Старо село Сирогојно савршено се уклапају што се поново показало после паузе због коронавируса на новом Вашару старих заната. Како сами излагачи кажу, у Сирогојну се представљају по "ко зна који пут" а сагласни су да је значајно што поново имају прилику да покажу своја дела.
"Људи нас знају и од раније, па је ово лепа прилика и да се подсете шта ми радимо и значајно је да се појавимо за нас и да ову традиционалну манифестацију учинимо богатијом и разноврснијом. Мислим да су наши производи нешто оригинално и другачије од осталих, да имају неки печат традиције српског села. Иначе, ја сликам наиву, неку своју врсту наиве, и као таква наива на троношкама, столицама, даскама, обишла је свет. Смем слободно да кажем да су наши сувенири амбасадори добре воље. Путују по целом свету и то нам је јако драго,"
каже Нада Јолић из радионице Етно стил из околине Ужица. Вредност ручног рада за који је потребно време најбоље је видљива на овом вашару. На тезгама у дворишту Музеја било је одеће традиционалног кроја од старинских материјала, познатих локалних прехрамбених производа као што су мед, џем ракија и колачи, предмета за домаћинство, али и занимљивих играчака, сувенира и предмета од дрвета:
"Наше учешће је део традиције, и да се људи мало навикну на овај део. Све нам је сад тренутно пластика, па ово може да буде за промену. Људи углавном реагују позитивно, више деца него одрасли. Мора доста да се ради да се вратимо коренима и традицији, тако да је то мисија која ће да траје. Продаја је наjмање битна, најбитније је задовољство. Ово су великим делом копије експоната који се налазе у музеју,"
речи су Драгана Кљајића који прави дрвене играчке. Неким занатлијама њихова вештина представља хоби, али је за већину озбиљан посао и извор прихода, што потврђује и произвођач свирала Бранко Јанковић из Ужица који је радећи са супругом успео да заради за школовање своје деце. Каже да је за прављење једног оваквог дрвеног инструмента потребно неколико дана.
"Другачије се не би ни знало шта је улога свирале, а она је одувек била дувачки инструмент код чобана. Музицирање на самој фрули се преноси са колена на колено. Израда се ради у етапама. Најбоље је дрво шљиве, у нашем крају је има доста и она је најквалитетнија. Иде тврдо дрво, јер меко не може да направи тон и звук да ваља. Прво, грађа мора да се оструже и да одстоји, да буде сува и тврда. Потом се крати на меру и обрађује се, нешто машински, а претежно ручно. Да се комплетно заврши, потребно је три до четири дана да се направи комплетна свирала, да би имала душу. Каква су времена дошла, дошло је и да се живи од овога. Ми смо школовали двоје деце од свирале. Мало нас је омела корона, сада иде теже, али трудимо се, проћи ће и ово па ће кренути како ваља,"
сматра Јанковић. Брига за већину излагача је што немају коме да пренесу свој занат, јер не налазе млађе наследнике. То мучи и корпара Милана Павића, који има потражњу за својим производима, упркос масовној употреби посуда од вештачких материјала.
"У Сирогојну сам сваке године на Вашару старих заната, а иначе идем и даље . Значи ми јер волим да изађем, и заради се, а у последње време се траже и раде старинске ограде, па увек има посла, али слабије има ко да ради. Говорио сам млађим људима да неко настави ово, али нико неће. Народ доста тражи корпе за силажу, за брање кукуруза, али све се мање и људи баве сточарством, а и за домаћинства направим доста корпи за хлеб, за цвеће и предмете за опремање етно села. Имам засађене своје врбе и то мора да се одржава, да се креше како би ваљало пруће,
истиче корпар Павић из Горјана. Сарадња музеја на отвореном "Старо село Сирогојно" и занатлија траје готово пола века. На истом су задатку, да очувају традицију и културно наслеђе. Програмске активности музеја су тако и уобличене, а притом се води рачуна о посети туриста која је овог лета била задовољавајућа у овом важном чиниоцу туристичке понуде Златибора и околине.
"Ове године, мало обазривије и у мало мањем обиму, занатлије су се окупиле, а имамо и певачке и играчке групе које такође чувају традицију од заборава. У програму музеја радимо на очувању тих старих заната и на анимирању младих да се неко обучи како би се тиме бавио. У ту сврху имамо продавницу старих заната, за коју откупљујемо производе. Са овом манифестацијом употпуњујемо туристичку понуду нашег музеја, све је већи број посетилаца заинтересован за манифестацију,"
истиче Ружа Зимоњић Кљајић у име музеја "Старо село Сирогојно". Посетиоце и учеснике Вашара старих заната додатно је разгалио концерт на летњој позорници, а пријатна температура је улепшала доживљај. Оркестар и женска певачка група Црнућанка су изворним песмама и композицијама појачали утисак о овој манифестацији.
https://www.youtube.com/watch?v=x8mG4U1OPSk&ab_channel=TV%C4%8Cajetina М. Ј.
