Најважнији православни хришћански празник који се празнује у знак сећања на Исусово васкрсење јесте Васкрс. Овај празник се обележава у православним црквама широм света и то ове године 20. априла.
Васкршњи, најдужи и најстрожији пост у години, који је почео 3. марта и траје седам недеља, ушао је у завршницу, односно последњу Страсну или Страдалну седмицу. Сваки дан ове седмице има своју тему и верници би требало да се потруде да опросте једни другима све међусобне грехе и увреде.
"Свака недеља у току Васкршњег поста је посебна, бар по своме називу, по неком додатном светитељу или догађају у току поста који се обележава. Ова Страсна недеља у којој се ми налазимо, обележава се строгим постом, као и цео Васкршњи пост, пости се на води осим суботе и недеље када је дозвољено уље, док је на Благовести и Цвети дозвољено јести рибу и вино. Од Велике среде обележавамо тренутак Јудиног издајства и хапшење Исуса Христа, затим Велики четвртак и његова страдања, трпљења мука, суђење, понижавање, батине, до Великог петка када он бива разапет, скинут са крста, положен у гроб, закључно са Великом суботом, Страсна недеља и пост се завршавају", каже Петар Лазић, старешина Храма у Чајетини.
Богослужења у цркви Св Архангела Гаврила биће као и претходних година, по истој сатници. На Велики четвртак у 8 сати служиће се литургија а у 17 ће бити Богослужење са читањем 12 Страдалних Jеванђеља; на Велики петак у 17 сати биће служена Вечерња служба са изношењем плаштанице, на Велику суботу у 8 сати је Литургија. На Васкрс од 6 сати почиње Јутрење литијом око Храма и Васкршња литургија чиме ће и започети прослава празника коме се сви радујемо.
"Причешће је нешто што се подразумева у току литургије, без обзира који је дан у години, након кога ће бити, овде у црквеном дворишту, уприличено дружење уз поделу јаја. Васкршња јаја смо ми свештеници припремили са својим породицама, што нам чини посебну радост а све то мало гледамо и статистички. Наиме, у односу на број подељених јаја имамо јасну слику колико се верника придружило Васкршњој литургији и можемо рећи да се тај број из године у годину повећава".
Један од најлепших и најрадоснијих хришћанских и српких обичаја јесте фарбање јаја на Велики петак. Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа“.
"Свим парохијанима желим срећне и благословене предстојеће празнике, да их обележимо и прославимо достојанствено, онако како сам тај велики и највећи дан у историји људскога рода и у историји човечанства, од нас и очекује и захтева. На првом месту то је молитвом и молитвеном радошћу а онда и сваком другом, јер разлога за радост имамо и превише. То је дан када је живот победио, када је смрт престала да постоји као највећи непријатељ људскога рода, да постоји само живот, да постоји заиста живи Бог, да постоји Христос који је ту смрт победио и нама даровао живот вечни. Христос воскресе!"
