Са Новом годином стигло је и повећање плата у јавном сектору. Највише, 12 одсто добијају медицинске сестре и техничари, лекари и стоматолози 10 одсто, запослени у полицији, војсци, просвети и социјалној заштити девет процената, службеници Пореске и Управе царина 8,5 одсто, а осталима следи повишица од седам процената.
Због тога што је проценат умањења преполовљен, већу плату за пет одсто добиће и сви запослени у јавним предузећима којима су зараде својевремено смањене. Од данас је већа и минимална зарада, а важе и нова правила пензионисања.
Од овог јануара па до краја године, жене ће у пензију без казнених поена ићи са 62 и по године.
Владимир Станковић из Републичког фонда ПИО рекао је да само још идуће године, старосна граница за жене помериће се за шест месеци, а онда за по два месеца годишње све до 2032, када ће жене као и мушкарци у пензију одлазити са 65 година.
Да би ове године отишле у преверемену пензију, неопходно им је 38 и по година стажа. Одлагању пензионисања доприноси и стално подизање доње старосне границе, и то је једина промена која се тиче и мушкараца.
"Што се тиче превремене пензије, то је код мушкараца 57 и осам месеци година живота, а код жена је то 57 година", каже Станковић.
Наставља се и пооштрвање критерујума за пензионисање са бенефицираним стажом, с тим што су у прошлој години за део њих укинути казнени поени.
За исплату пензија у 2019. уз додатак за оне са примањем до 34 хиљаде динара, обезбеђено је више од 580 милијарди динара. Надлежни кажу да економски показатељи отварају додатне могућности.
Министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић рекао је да ће сигурно размишљати да буде и додатних повећања, и то је добра вест. "Уколико радимо боље, биће сигурно боље, па и нашим пензионерима", каже Ђорђевић.
Циљ је, кажу, да просечна пензија која је сада 26.320 динара, у наредне три године достигне минималну потрошачку корпу, чему тежи и у овом тренутку нешто већа минимална зарада.
