Влада Србије усвојила је Предлог закона о бесплатној правној помоћи којим је унапређен приступ правди за велики број грађана слабијег имовног стања, уз подршку широког круга пружалаца бесплатне правне помоћи.
Овај закон омогућиће доступаност бесплатне правне подршке свима, што је, према досадашњим проценама, око 80 одсто од укупне потребе за бесплатном правном помоћи, саопштено је из Владе.
Предог закона дефинише три групе корисника бесплатне правне помоћи, одређује пружаоце бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке, финансирање помоћи и подршке и уводи низ новина, као што су Регистар пружалаца помоћи, контрола квалитета помоћи и друго...
Корисници бесплатне правне помоћи су лица која испуњавају услове да буду корисници права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак сагласно релевантним законима, али и лица која не испуњавају поменуте услове „али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунила наведене услове”.
Ове две групе везују се за економски положај лица које је тражилац бесплатне правне помоћи, а економски положај се сагледава кроз све релевантне околности у конкретном случају, кажу за Тањуг у Министарству правде, које је предлагач овог закона.
Трећу групу корисника чине припадници рањивих односно друштвено осетљивих група, која аутоматски остварују право на бесплатну правну помоћ, без утврдивања финасијског стања.
То су, на пример, дете о чијем се праву, обавези или интересу заснованом на закону одлучује у поступку пред судом или другим државним органом, лице које остварује правну заштиту од насиља у породици, лице које тражи азил у Србији, избеглица, лице под субсидијарном заштитом или интерно расељено лице, особе са инвалидитетом, лицу које остварује заштиту од тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања или трговине људима.
Када су у питању пружаоци бесплатне правне помоћи, што је једна од кључних одредаба закона и узрок вишегодишњих несугласица приликом израде Нацрта закона, Предлог је утврдио да бесплатну правну помоћ пружају адвокати и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.
Такође каже да Удружења могу непосредно пружати бесплатну правну помоћ у поступцима остваривања права на азил и заштите од дискриминације.
Бесплатну правну помоћ у име удружења пружају адвокати, када је процесним законима предвиђено да заступник мора бити адвокат (како су удружења и до сада поступала).
Бесплатну правну помоћ у удружењу може да пружа и дипломирани правник, ако се законима који уређују одговарајући поступак не захтева да заступник мора бити адвокат.
Министарство правде појашњава да ова одредба омогућава да удружења која се баве заштититом људских и мањинских права и слобода непосредно пружају бесплатну правну помоћ у областима правне заштите у којима су ангажована (жртвама насиља у породици, партнерског и сексуалног насиља, права ЛГБТ особа, Рома, деце, особа са инвалидитетом и друго).
Бесплатна правна подршка, према Предлогу, састоји се од пружања опште правне информације, попуњавања формулара, састављања јавнобележничке исправе и посредовања у решавању спорова.
Општа правна информација, попуњавање формулара и правни савети доступни су свима и не подлежу одобрењу, док бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати, састављање јавнобележничких исправа и посредовање у решавању спорова подлежу одобрењу.
Финансирање бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке, предвиђено је из средстава будџета Републике Србије и јединица локалне самоуправе, као и кроз донације и пројектно финансирање.
Из будџета Републике Србије и јединица локалне самоуправе, надокнађује се пружање бесплатне правне помоћи, састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спора, док то није предвиђено за у првостепеном управном поступку.
Међу новинама које овај закон доноси је Регистар пружалаца бесплатне правне помоћи који води Министарство правде, као јединствену јавну електронску базу података. Због тога ће адвокати који желе да пружају бесплатну правну помоћ, морати да се уписују на листу адвоката коју Министарству доставља Адвокатска комора Србије.
Предлагач закона посебно истиче да ова решења обезбеђују бесплатну правну помоћ адвоката широком кругу грађана који не могу да сносе трошкове правне помоћи, као и доступност бесплатне правне подршке и правних савета свима, што је по досадашњим проценама око 80 одсто укупне потребе за правном помоћи.
Овим Предлогом закона, удружења грађана су по први пут препозната системским законом као пружаоци бесплатне правне помоћи, а имајући у виду пројектно финансирање из јавних прихода прописано законом, удружења ће и на овај начин моћи да финансирају пружање бесплатне правне помоћи.
Новина је и увођење контроле квалитета и одговорности за савесно и професионално пружање бесплатне правне помоћи, затим обавеза за јединице локалне самоуправе које то нису учиниле да формирају службу бесплатне правне помоћи.
Овај закон, којим се поред осталог, испуњава једна од основних обавеза у процесу приступања Републике Србије Европској унији, ускоро ће бити упућен Народној скупштини на усвајање.
Извор: Политика
