Историчар и књижевник, Дејан Николић, већ двадесет година помно истражује историју Србије и на занимљив начин читалачкој публици приказује живот српских владара, војсковођа, историју виђену мало другачије (“Илустрована занимљива српска историја”). Роман “Газде и слуге” писан према историјским чињеницама две године за редом био је најчитанији у српским библиотекама, а емисија о српским краљицама и царицама снимана прошле на Белом двору за РТС недаво је добила награду на Међународном фестивалу документарног програма. Иначе, истоимена књига је била повод да Николић одржи низ предавања о овој теми широм Србије, а једном од њих присуствовали смо синоћ у библиотеци “Љубиша Р. Ђенић”.
Дворска и политичка улога жена владара Србије јесте тема о којој би читалачка публика, као и шира јавност, очекивала да је заокупила писца или историчара женског пола. Да изузеци потврђују правила показује и то да је о оваквим женама писао, ни мање - ни више него историчар, Дејан Николић.
“Књига Српске краљице и царице дошла је после мог наслова Сви владари Србије”, одговара на наше питање Николић. “ Када сам писао ту књигу ја сам једноставно видео да нису само владари владали ; владале су и њихове жене. Мислим да су заслужиле да и оне имају једно место у нашој историографији и да се чује прича о њима на оваквим предавањима.”
За сваку од ових стручних књига било је потребно истраживање од 3 до 4 године. Да би се прикупила архивска грађа као и да би се дошло до онога што су појединци у својим приватним колекцијама имали о нашим владарима и њиховим супругама, није било ни мало лако. И Српска академија наука је изашла у сусрет Николићевим истраживањима. Књига “Српске краљице и царице” је прво издање доживела 1998. године и од тада је неколико пута доштампавана. Интригантне “владарке из сенке” понекад су заиста онакве како их је народ памтио, а понекад и пуко претеривање као у случају “проклете Јерине”, казује Дејан Николић. Прича о Драгој Машин, на жалост, јесте тачна.О њој се много зна, па се само предавање тек благо дотиче ње.
“Најпозитивнији лик међу женама наших владара свакако је краљица Марија, супруга краља Александра Карађорђевића. Она је била диван човек - на првом месту; особа која је пленила и својим изгледом, и својим понашањем. Једна од ретких жена наших владара која се у политичке прилике у нашој земљи није мешала. Она се бавила хуманитарним радом, подизала школе, болнице, правила домове за незбринуту децу... Чак и новац који је добила као мираз од свог оца, румунског краља Фердинанда, користила је да помаже сиротишта.”
Причати о женама владара а не дотаћи се Јованке Броз било би немогуће. Колико су историчари успевали да дођу до истине?
“То је кабинетска историја”, надовезује се Николић.” Архивска грађа је недоступна. Али, не само у нашој држави”, каже он, “ већ и у целој Европи и целом свету. Ми, историчари, који смо у ситуацији да после 50 година имамо право да користимо светску архивску грађу, као и нашу домаћу, и даље то ипак не можемо, без обзира да ли живимо у Београду, Лондону, или негде у Америци . Та грађа је, буквално, запечаћена. Јованка јесте један занимљив лик, о њој је задњих неколико година доста књига изашло, доста интервјуа, али и даље много тога “лебди” у ваздуху, почев од самог Броза- ко је он био - па надаље.”
Што се тиче ТВ емисија на тему жена владара у периоду од 12. до 20. века, оне ће у наредном периоду наставити да се снимају у свим местима у којима су живеле ове интригантне и, мање или више, моћне жене.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
“Најпозитивнији лик међу женама наших владара свакако је краљица Марија, супруга краља Александра Карађорђевића. Она је била диван човек - на првом месту; особа која је пленила и својим изгледом, и својим понашањем. Једна од ретких жена наших владара која се у политичке прилике у нашој земљи није мешала. Она се бавила хуманитарним радом, подизала школе, болнице, правила домове за незбринуту децу... Чак и новац који је добила као мираз од свог оца, румунског краља Фердинанда, користила је да помаже сиротишта.”
Причати о женама владара а не дотаћи се Јованке Броз било би немогуће. Колико су историчари успевали да дођу до истине?
“То је кабинетска историја”, надовезује се Николић.” Архивска грађа је недоступна. Али, не само у нашој држави”, каже он, “ већ и у целој Европи и целом свету. Ми, историчари, који смо у ситуацији да после 50 година имамо право да користимо светску архивску грађу, као и нашу домаћу, и даље то ипак не можемо, без обзира да ли живимо у Београду, Лондону, или негде у Америци . Та грађа је, буквално, запечаћена. Јованка јесте један занимљив лик, о њој је задњих неколико година доста књига изашло, доста интервјуа, али и даље много тога “лебди” у ваздуху, почев од самог Броза- ко је он био - па надаље.”
Што се тиче ТВ емисија на тему жена владара у периоду од 12. до 20. века, оне ће у наредном периоду наставити да се снимају у свим местима у којима су живеле ове интригантне и, мање или више, моћне жене.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
