Вршњачко насиље постало је свакодневица у којој је две трећине деце бар једном било изложено нападу. 5000 је нежељених догађаја у школама током једне године, 1 500 нежељених догађаја дође до полиције, а 3 500 случајева заврши у дисциплинској сфери. У 85 одсто случајева детету - жртви насиља не помогне нико.
Статистика каже да је 65% ученика бар једном било изложено неком облику насиља у периоду од три месеца; да је 24% ученика у истом периоду било више пута изложено неком облику насиља,а 44% њих је једном или више пута било изложено нападу вршњака.
„Ако вам кажем да у основној школи дете у првом разреду трпи насиље од својих старијих вршњака, тако што га гуше или нешто слично, онда сам вам довољно рекао колико су неконтролисани у том узрасту због тога што деца не размишљају. Логичко размишљање почиње са неких 10 -11 година живота. Они не размишљају о могућим кобним последицама које могу да имају од насиља, а исто тако и дете над којим се врши насиље не може ништа да уради јер не може само да се одбрани од насилника,“ каже Др Зоран Димитријевић, дечји психолог и неуропсихијатар Опште болнице у Ужицу.
Залагањем свих релевантних људи и институција овај проблем показује благе знаке опадања. У поређењу са 2014-том годином, у 2015-тој је евидентирано мање случајева злостављања у школама за 14% . У ОШ „Димитрије Туцовић“ се слажу са овим закључком .
„Поред превентивних активности које тим доноси, ту су и интервентне активности, које школа предузима ради искорењивања те насилне ситуације. Ту су онда укључују одељенски старешина, директор, педагошкп психолошка слижба, а ако је потребно, и одређене институције ван школе, затим родитељи обавезно и тада се ради и са учеником који врши насиље и са учеником који трпи насиље“, каже Јелена Жугић, педагог.
У овој школи одлично функционише оформљени Тим за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања чији задатак је да анализира стање у школи и да на основу резултата доноси мере и стратегије којима се ова негативна појава спречава. Овај тим има превентивне и интервентне активности које се усвајају за сваку нову школску годину. Битну улогу у превентивним активностима имају учитељи који раде на упознавању децу са појмом и облицима насиља, а потом и разредне старешине које их подстичу да буду толерантни, прихватајући различитост у било ком облику: карактеру, култури, вери и слично.
У школи се током године одржи низ радионица и предавања које говоре о овом проблему, а предавачи су, у складу са тежњом да се насиље у школама елиминише, стручна лица из реда полиције, центра за социјални рад, здравствених установа и слично.
Мирјана Ранковић Луковић, zlatiborpress.rs
