Повећањем минималне цене рада за 143 динара по сату, чија примена почиње од идуће године, минимална зарада биће већа за 2.262 динара и износиће 24.882 динара. И даље недовољно да се покрије минимална потрошачка корпа за коју је у јулу требало да се издвоји 36.069 динара.
И док за минималну потрошачку корпу недостаје 11.187 динара, ако се најнижа зарада пореди са просечном потрошачком корпом (69.511 динара), ситуација још гора - недостаје четири пута више - 44.629 динара!Ипак, ово повећање минималне цене рада за 13 динара значиће за 350.000 радника, колике су процене да у Србији прима минималац.
- Минимална цена рада није довољна ни за минималну потрошачку корпу, а камоли за просечну, што говори да никако да изађемо из транзиционог периода који би довео до бољитка у животном стандарду. Добро је да постоји суфицит у буџету, али је то џаба кад то не значи за квалитетан живот, а што не подразумева да неко ради и има само за голо преживљавање. У неким случајевима људи су принуђени да раде на црно, а како би обезбедили минималну потрошачку корпу, а да не причамо колико им је потребно за просечну, која је недодирљива - каже економиста Саша Ђоговић.
Сматра да би бољи животни стандард обезбедила радна места која ће продуковати боље зараде.- Потребна су већа улагања државе у неке области које би креирале нова радна места и веће зараде - указује Саша Ђоговић, додајући да су неопходне капиталне инвестиције које би обезбеђивале боље плаћене послове и стварала предуслове за оживљавање неких подручја, а што би утицало и на приватну иницијативу.
Такође, по мишљењу Ђоговића, потребан је и отклон према нетранспарентним и неселективним субвенцијама страним инвеститорима, јер оне како се показало, не обезбеђују квалитетан живот запослених у тим компанијама већ пуко преживљавање.
Извор: Блиц
