Завиривање у прошлост: Представљена књига "Становништво Рујна према турским дефтерима 1476-1604. године" (видео)

Промоција публикације „Становништво Рујна према турским дефтерима 1476 – 1604. године“ аутора Данила Станојевића одржана је у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“. Ово је 10. књига завичајног историографа који се обимним истраживањима бави из хобија.

Аутор Данило Станојевић из села Збојштице код Ужица не изгледа као типичан историограф и истраживач што је сликовито описао и његов сарадник Бошко Копуновић у тексту „Дародавац из Прикрајка“. Станојевићева 10. књига „Становништво Рујна према турским дефтерима 1476 – 1604. године“ представљена је бројној публици у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“, која је и издавач. Књига открива занимљиве податке из поуздане базе података тадашње Турске која се односила на наплату пореза, што су потврдили и историчари Илија Мисаиловић и Салих Селимовић. Народ о којем се говори у публикацији бавио се пољопривредом и занатством, а углавном је расељен са ових простора према Славонији и Мађарској,и према речима Станојевића, мало га је остало на Златибору после 18. и 19. века.

„Изненадило ме колико је турска власт у тим првим вековима била прагматична јер ми сад кажемо да је турско ропство било катастрофа. Они су задржали старе називе, стару организацију по селима – људи који су своја имања имали, они су то и даље задржали. Испоштовали су својину и то је новина и то је у овој књизи акцентовано. Веома интересантни су били 15. и 16. век овде Задржана је стара управа, кнежинска управа по селима, зборовања и зборишта. Имали су цркве, и у пописима налазимо да је свако село имало свог свештеника. У каснијим вековима њихове владавине дошло је до теже ситуације,“

каже аутор који се ослањао на публикaције Ахмеда Аличића "Турски дефтери Западне Србије" и податке које је објавио Оријентални институт из Сарајева, али је био заступљен и теренски рад у мањем обиму од претходних дела. С обзиром да се ради о дугом временском раздобљу, и даље постоје неке празнине, али очекује се октривање нових података  јер су Србија и Турска на државном нивоу договориле превођење архивског материјала из Истанбула и Анкаре.

„У овој публикацији прикупљена је грађа на једном месту и неке ствари су мало појашњене јер има неких нових извора које сам успео да нађем. Иначе, и даље има празнина око овог становништва јер је сувише далек период. Министарство културе Турске је поклонило архиву Србије неколико десетина хиљада микрофилмованих јединица архивске грађе Смедеревског санџака од 15. до 19. века, али је то још у фази превођења са старо – османског турског језика и није доступно истраживачима,“

сматра завичајни историограф који је аутор, између осталих, и публикација: „Златиборци у војсци кнежевине Србије 1815 - 1878.(2008)“, „Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века (2013)“, „Ужичке кириџије и рабаџије (2015)“. Милован Ристановић је у име удружења „Митрополит Јосиф Цвијовић“ Станојевићу даровао икону, а у програму је учествовао и здравичар и гуслар Вук Пантовић из Сјенице.