На пропланцима Златибора засијао је свим својим сјајем несвакидашњи оркестар са чудним именом, оркестар „Чудо“. Настао је седамдесетих година на иницијативу Аца Лекића и Миливоја Бонџулића. У почетку то је био трубачки оркестар, да би временом како је понестајало зуба, прешли на фруле.
„Добар трубач не може без добрих зуба и то је био главни разлог што смо прешли на фруле“, прича нам Ацо Лекић, шеф оркестра. „Ту има мало шале, али је углавном истина“.
Оркестар броји десетак чланова, с' времена на време се мењају, а конкурс је увек отворен. За доброг фрулаша увек има места, а у оркестру „Чудо“ има места и за лошије фрулаше, јер им оркестар даје шансу да уче и да напредују. Највише чланова има из Шљивовице, па из Бранежаца, Трипкове, Семегњева, Рожанста и Јабланице, тако да је ово златиборски оркестар јер се није базирао на једно село. Наступају на свим манифестацијама златиборског краја: на „Ракијади“, „Пршутијади“, „Вишебоју у Јабланици“, у Рожанству, Љубишу итд. Где год су наступали народ је био одушевљен што се највише примећује по осмесима и аплаузима публике. Ацо је успео да направи оркестар какав до сада није нико. То му је била жеља, да направи нешто изузетно, до сада невиђено. Он је и песник. У припреми је збирка свих његових песама које је до сада написао.
„Златиборе мој зелени,
Похитајте 'амо мени,
Да видите Белу чесму
Да чујете једну песму.
И 'ајдучки извор 'ладан,
Кад сит пијеш, бићеш гладан.
Златибор је висока планина,
А Груда је њена питомина...“
То су углавном шаљиве песме. Има и љубавних, а што је веома битно, писао је, како каже, и спортске песме. Међутим, мелодије које изводи оркестар „Чудо“ су народне. Воле што старије песме, да се отргну од заборава. Бубњар Цане Пенезић из Јабланице потиче из музичке породице. Сматра се да је бубњар пола оркестра. Он и Ацо Лекић су у оркестру од самог почетка до дана данашњег. Ацо и Цане никад се нису ружно погледали.
Љубодраг Луковић Љуцо, свирао је, како каже, тамо-'вамо, горе-доле, радио је с' пуно воље и где је Бранешко поље, ал' код Аца је увек боље. Тако нам је шаљивим тоном Љуцо описао своју сарадњу са Ацом. Перо Милинковић из Семегњева је Ацов комшија у Трчиноги где Ацо има колибу. Ту се често окупљају да вежбају.
„Дружимо се годинама, добре смо комшије и пријатељи“, рекао нам је Перо. Један од „јачих“ фрулаша је и Антоније Бонџулић из Шљивовице.
„Фрулу свирам од четири и по године. Ја и Ацо смо рођаци и од малена се дружимо и свирамо заједно“.
И за крај приче Ацо Лекић нам поручује:
„Циљ ове наше музичке групе је да насмејемо народ, да му дамо мало весеља и да то буде оно право, изворно.
Оркестар „Чудо“ има велике планове: да наступа ван Златибора и Србије, ван Европе и по целом свету“.
https://www.youtube.com/watch?v=_5NOncPeZ-YАутор: Мирослав Весовић
